Vidal na Mesija u obračunu u kome će pobediti... Fudbal

Kopa Amerika došla je do samog kraja. U finalu 44. izdanja najstarijeg međunarodnog takmičenja na svetu sastaće se domaćin Čile i Argentina, a na osnovu svega što su prikazali i jedni i drugi, bolje nismo ni mogli da poželimo.

Čileanci su od početka turnira potvrdili da imaju ne samo ogromne ambicije, nego i kvalitet koji može da ih ispuni. Do završne predstave stigli su pobedama nad Ekvadorom (2:0), Bolivijom (5:0), Urugvajem (1:0) i Peruom (2:1), jedino je Meksiko u 2. kolu grupe A izbegao poraz, pritom ozbiljno namučivši momke iz podnožja Anda (3:3). Pritom, ekipa koju je selektirao argentinski stručnjak Horhe Sampaoli često je primenjivala maksimu "cilj opravdava sredstvo", te se nije libila ni nesportskih poteza, poput onog "prstenca" kojim je Gonzalo Hara "počastio" Urugvajca Edinsona Kavanija.

A cilj Čilea je da po prvi put u istoriji postane prvak Južne Amerike, što je i najveći teret na plećima ove generacije. La Roha je četiri puta bila vicešampion (1955, 1956, 1979. i 1987) – u prva dva navrata igralo se po turnirskom sistemu, dok je druga dva finala izgubila od Paragvaja, odnosno Urugvaja. Međutim, od trećeg mesta 1991. Čile je bez zapaženijih ostvarenja – doduše, u minulih četvrt veka nije ni imao ovoliko vrhunskih fudbalera, ali veliko je pitanje da li će oni uspeti da se izbore s duplim pritiskom.

Duplim zbog toga što crveno-belo-plavi na Kupu Amerike nikad nisu savladali Argentinu: poraženi su u čak 19 od 25 duela, uz očajnu gol-razliku 13:61. Kada je reč o okršajima na njihovom tlu, situacija je nešto povoljnija – četiri remija (tri s rezultatom 1:1 i jedan bez golova) i tri pobede Argentine, svaka s „minimalcem”. Iz ovoga bi se moglo zaključiti da će i ovaj meč da bude tvrd kao kamen i neefikasan, ali duboko sumnjamo u to zbog toga što obe reprezentacije vole da drže loptu, diktiraju tempo i napadom lome protivnika, iz čega obično proizilaze golovi, kojih bi  moralo da bude na obe strane.

Za razliku od Čilea, Albiselesti su se raspucali tek u polufinalu protiv Paragvaja (6:1), kojem su i u grupi dali dva „komada”. Jamajku i Urugvaj dobili su sa po 1:0, dok su četvrtfinale protiv Kolumbije odigrali bez pogodaka, ali samo zbog čudesnih odbrana Davida Ospine. No, u svakoj utakmici lako su stvarali šanse, kao da im je samo trebalo malo vremena da uđu u štos – a kad fantastična četvorka Mesi-Aguero-Di Marija-Pastore pronađe ritam, nema te odbrane koja može da je zadrži.

Naglašavamo da je i Argentincima izuzetno stalo do osvajanja titule jer bi se na taj način izjednačili s Urugvajem, koji je sa 15 trijumfa najuspešnija selekcija u istoriji ovog takmičenja, ali bi došli i do prvog međunarodnog trofeja od 1993. godine kada su poslednji put pokorili kontinent (izuzetak su zlata na Olimpijskim igrama 2004. u Atini i 2008. u Pekingu).

Podrazumeva se da Gaučose očekuje vrela i neprijateljska atmosfera na Nacionalnom stadionu u Santijagu (a ni sudije im sigurno neće biti naklonjene), ali sve su to iskusni fudbaleri koji u nogama imaju pregršt ovakvih utakmica, a u glavama sveže sećanje na briljantnu partiju protiv Paragvaja i mada su nam Čileanci već godinama veoma simpatični, verujemo da će posle 90 minuta Lionel Mesi biti kapiten koji će podići srebrni pehar sa drvenom osnovom, težak oko devet kilograma. Uostalom, pehar je još 1916. godine Južnoamerička fudbalska konfederacija (CONMEBOL) dobila na poklon od Ministarstva spoljnih poslova Argentine, a i jedan je od retkih koji Leu nedostaju u kolekciji (uz Zlatni globus sa Mundijala)...

SUJEVERNI TRAŽE DA IGUAIN BUDE STARTER

Ako Herardo Martino iznenadi ceo fudbalski svet i u startnu postavu za finale uvrsti Gonzala Iguaina, to će isključivo da bude odraz sujeverja argentinskog selektora (a verovatno je sklon praznoverju poput većine Južnoamerikanaca). Napadač Napolija je „aspirin” za Čileance protiv kojih je odigrao samo dve, i to ne cele utakmice – na terenu je proveo 149 minuta – a dao im je čak četiri gola. Mesi se u četiri navrata susreo sa Čileom i ima solidan učinak od dva gola i asistencije, dok je Anhel di Marija zabeležio dva nastupa protiv subotnjeg rivala na kojima je namestio dva pogotka, oba Iguainu.

Što se tiče aktuelnih reprezentativaca Čilea, jedino Matijas Fernandes i Felipe Gutijeres, koji su u drugom planu kod Horhea Sampaolija, mogu da se pohvale golom protiv Albiselestija, a Horhe Valdivija i Eduardo Vargas, dvostruki strelac u polufinalu sa Peruom, imaju po jednu asistenciju.

Kun Aguero i Aleksis Sančez i dalje nešto čekaju...

ČILE – ARGENTINA

Santijago
Nacionalni stadion Hulio Martinez Pradanos
Početak: 22.00 časa

ČILE: Bravo – Isla, Medel, Rohas, Mena – Dijaz, Vidal, Arangiz – Valdivija – Aleksis Sančez, Vargas. Selektor: Horhe Sampaoli

ARGENTINA: Romero – Zabaleta, Garak, Otamendi, Roho – Maskerano, Bilja, Pastore – Mesi, Aguero, Di Marija. Selektor: Herardo Martino