sport.ba @sport.ba
Možda i najtalentovaniji fudbaler Engleske poslednjih decenija igra za svoju dušu u Koventriju i poručuje: Ako me poredite s Mesijem, u pravu ste, moja karijera i nije nešto...
Ima onaj čuveni crtani film, u kojem siromašni građevinac pronalazi žabu koja pravi čuda - igra, peva, svira... Ali kad reši da pomoću njenog neobičnog talenta zaradi za život, čovek saznaje bolnu istinu: žaba je samo pred njim zabavljač, a pred svima ostalima samo - žaba. Koja krekeće. A ljudi tu „predstavu“ mogu da pogledaju kraj svake bare, pa zašto bi onda za nju plaćali? Na kraju čovek završi ne samo bez planiranih prihoda, već podvrgnut ruglu, proglašen ludim i prezren od okoline.
Pre nego što nas proglasite ludima što fudbalera koji ima tri Premijer lige, tri FA kupa, finale Lige šampiona... poredimo sa žabom, shvatite uvodnu priču kao hiperbolu. I izraz žaljenja zbog toga što su u umeću Džoa Kola najviše uživali njegovi saigrači. Daleko od toga da ni nama ostalima nije poznat njegov repertoar, ali kad čujete kako Stiven Džerard opisuje, onda zaista zažalite što se izdanak čuvene Vest Hemove Akademije zaustavio na „odličan premijerligaški igrač“ i što nije išao do, na primer, „kandidat za Zlatnu loptu“. A mogao je.
"Mesi ume da izvede neke zapanjujuće trikove, ali sve to Džo može da uradi podjednako dobro, ako ne i bolje! Šokirao nas je na treninzima reprezentacije kada je s lopticom za golf radio ono što mnogi od nas nisu mogli ni s fudbalskom loptom", rekao je Džerard 2010. godine, presrećan što je Liverpul doveo Džoa Kola.
Gotovo identičnu priču ispričao je Nemanja Matić baš za MOZZART Sport, februara iste godine. Matić je šest meseci ranije počeo svoj prvi mandat u Čelsiju. Kada smo ga pitali šta je na njega ostavilo najjači utisak po dolasku iz Košica, da li tadašnji menadžer Ančeloti, možda Drogba, Lampard, ili Balak, Nemanja je kao iz topa odgovorio: „Džo Kol!“
"Taj momak je neverovatan. Da li u pitanju lopta ili narandža, njemu je svejedno. To što on radi na treningu, u svlačionici, u autobusu... gde god, to je čudo. Majstor!"
E sad, nije do Kol nije imao blistavih trenutaka. Već smo pomenuli trofeje koje je osvojio, a svi se sećamo meča Engleska - Švedska na Mundijalu 2006... Posle gužve u šesnaestercu, loptu je izbio Aleksanderson, na oko 20 metara sačekao ju je Kol, legla mu je kao kec na 11 i poslao iza leđa Isaksona... Jedan od najlepših voleja ikada viđenih...
Dva puta je, na primer, urnisao odbranu Mančester Junajteda...
2006...
I 2010... (6. mesto na video-klipu na kojem ćete pronaći još Džoovih fantastičnih golova)
Za nekoga bi to bilo previše, ali za ovog igrača je - premalo. Da li je rođen u pogrešno vreme, kada klasične „desetke“ gotovo da više ne postoje, da li je urođeni talenat uticao na manjak želje za radom, ili je u pitanju nešto treće, pitanja su koja će verovatno obraditi kolega Marko Prelević, u nekim narednim „Prelazzima“, ali ono što je činjenica jeste da su ga i povrede - upropastile.
Džo Kol je, naime, u sada već 18 godina dugoj profesionalnoj karijeri skoro pune dve godine zbirno odsustvovao zbog raznih povreda, a najviše, čak 250 dana 2009. godine, dok je bio u Čelsiju.
To mu je praktično i okončalo ozbiljnu karijeru jer potonji boravci u Liverpulu, Lilu, matičnom Vest Hemu i Aston Vili nisu bili ni izbliza uspešni kao početak karijere na Apton Parku. Na Stamford Bridžu, kao šesto pojačanje u eri Romana Abramoviča, umeo je da zablista, ali nikad nije bio konstantan.
Danas, u 34. godini, Džo Kol je član Koventrija u Ligi jedan. Igra, kaže, za svoju dušu, a za boljom karijerom ne žali.
„Ako me poredite s Mesijem, onda je sigurno da mi karijera nije bila sjajna. Ali ako me poredite sa 99% drugih fudbalera na planeti, moja karijera je vrlo dobra. Žalim zbog povreda, ali kad sve saberem, bio sam veoma srećan u životu“, kaže Kol.
Koliko je zaista cenjen u Engleskoj, videlo se i letos. Posle neslavne epizode u Aston Vili pozajmljen je Koventriju s kojim je nedavno potpisao ugovor. Tada je klub sa Rikoh Arene na oficijalnom Tviter nalogu napisao: „Da, pravi Džo Kol! Ozbiljno, Džo Kol. PRAVI Džo Kol“, pokušavajući da svojim navijačima objasni kako u njihov klub zaista stiže TAJ Džo Kol.
„Ubila me je ta povreda 2009. godine. Od nje se nikad nisam oporavio. Nikad nisam bio isti igrač. Kad sam odlazio iz Čelsija, znao sam da neću biti pokretljiv kao dotad, i napravio sam veliku grešku, otišavši u Liverpul. Trebalo je da odem iz Engleske, to sam shvatio tek kad sam potpisao za Lil. U Francuskoj je laganiji tempo, i bolje bih se oporavio. Liverpul je jednostavno bio pravi klub u pogrešno vreme“, objasnio je Džo Kol u intervjuu Tajmsu.
Zato zbog njega, čoveka koji se igra fudbala, nećete zažaliti ako ove sezone pogledate neku utakmicu Koventrija. Možda su naredna tri-četiri meseca i poslednja Džoa Kola kao aktivnog fudbalera...
