sport.ba @sport.ba
Ne možete prihvatiti pravila igre i posle kukati na ista.
Naime, kada se žalite u vodovodu, ili pred kakvom drugom nemani što isisava monopolom krv građanina pokornog, prvo što će vam šalteruša zuba iscrtanih karijesom reći je da se niste žalili u roku i da je presuda računa konačna. Univerzalno je pravilo, kada su karte podeljene nema reklamacija. Bilo da su u pitanju livade ovdašnje gde jedan posve simpatičan tip, Lalatović okajava grehe ambicije da hoda po užarenom ugljevlju, bilo na vrhu lanca ishrane gde Anćeloti kusa tanjir koji mu je pod nos poturio Florentino Perez. Prihvatio je gorke zalogaje bez vajkanja, suviše dugo je u igri da bi se žalio na njenu nesavršenost.
Karlo Anćeloti je trener-činovnik. Uz onu naviku da osvaja kupove, on redovno veže konja gde gazda kaže. Iz klubova ne odlazi tako što šef promeni bravu na vratima, niti se potpisuje ključem na haubi onih što su mu uručili otkaz. Ne, njegovo buntovništo ogleda se u nekom pojedenom bifteku više, nikako u kršenju ozbiljnih pravila.
Pacifikujući Real, Panteon ambicije i sujete, Italijan je stvari vratio u okvire sistema odakle ih je ekscentrik Murinjo bičem gonio ka medijima, odnosno neformalnim centrima moći. Anćeloti je "bensedin" za igrače, stariji brat, neko unutar kruga, emituje razumevanje. Debeli zastavnik pred penzijom umesto "die hard" narednika (redovi će razumeti, ostali ste samo imali sreće).
"Desima" je logična, ali i sve što se desilo posle nje. Jer, drugari, Real je perpetum mobile, takav cirkus uvek mora da promeni predstavu, da ponudi novo publici. Zbog toga je Anćelotijeva konstatacija u noći lisabonskog trijumfa da mu ne treba niko i da će družina "Klempavka" ostati na okupu, završila na groblju praznih reči.
Perez je poterao Lopeza, svaki političar osluškuje glasače, što bi se predsednik Reala razlikovao? Kada masa horski uzvikuje Ikerovo ime, kada mu i zviždi, on je idol. Pali idol možda, ali totem oko koga ćete igrati i koji ćete okriviti za sušu. Čim je latino verzija Džejmsa Bonda zaplesala na Mondijalu, Anhel Di Marija je precrtan. Ćabi Alonso je morao da se iseli zbog Tonija Krosa, dovoljno da stvari budu drugačije. Kako sve što treba da pođe loše obično tako i ide, Anćelotija je lišilo Modrića, Bejl se pogubio i Real je završio tamo gde i 2003.
Pravo je pitanje hoće li Anćeloti pokupiti slike i spajalice i napustiti ofis?
Dve cele godine trajao je u Juventusu, isto toliko u Čelsiju. U Parizu je preživeo prvu od dve, otišao uz fanfare. Ali to je fudbalska periferija, u stvari im je činio uslugu sedeći u predgrađu.
Njegova sudbina zavisi od Florentinove vizije. Da se razumemo, boljeg trenera neće naći. Te priče o Klopu prijaju uhu neukog, Nemac će biti tetošen do prvog poraza, špansko blato vapi za takvima. Benitez ima solidnu podršku u klupskim ešalonima, ali njegove pobede su ružne, nespojive sa Realom. Pitanje je koliko bi Perez bio spreman da rizikuje i da krene Barsinim putem (naravno da to neće priznati), da izvuče nekog Uroša "Nejakog" poput Zidana i preda mu na upravljanje kraljevstvo.
Najbolja Anćelotijeva šansa leži u tome što kvalitetne zamene nema. Ovaj tim je stvoren da isporuči, ne da bude poligon za obuku. Treba iscrpeti poslednje zalihe u par godina iz Ronalda i još nekolicine i postepeno uvesti nove figure na tablu. Realu je potrebna evolucija, bilo kakav prevrat bi značio i slom sistema. Nisu u poziciji da mašu metlom, ugušiće se od te prašine koju bi podigla velika pomeranja. To naravno ne znači da neki batica neće žonglirati po vrelini pred razdraganim tribinama koje se bele od dresova sa njegovim imenom, već samo da svako veliko spremanje bi bio preveliki rizik.
Florentino Perez nije tako dobar u hendlovanju kriza kako bi neko mogao da pretpostavi. Sve čega se dotakne pretvara se u zlato, ali neretko nema ideju šta raditi sa tom pećinom dragocenosti. Ishitrena kupovina koja bi ugrozila nekog od nedodirljivih, izvukla stolicu ispod Ronalda, dodatno potkopala Bejlov manjak samopouzdanja (ako ostane) bi probušila nove rupe u potpalublju. Za promenu, Perez bi mogao da, uz poverenje, Anćelotiju pruži mogućnost da radi ono što najbolje zna, popravlja stvari tako da okolina i ne primeti razliku.
Samo takav Real ima šansu da spasi kraljevstvo, u suprotnom, gledaćemo rimejk iz prošle decenije. Možda sa boljim glumcima, ali istim krajem.
O, kakva bi to muzika bila za uši Barsinih navijača...
